Pocetak

Koliko puta ste osetili strahovitu grizu savesti?..onu koja poput crva podriva osecanje samopouzdanja, onu nastalu iz pogresno izgovorene reci ili ucinjenog gesta, onu proisteklu iz nepovezanih misli bez losih namera koje ipak tako izgledaju...one koje unose nemir i samopreispitivanje? Osetih danas tako nesto... ipak mi se nije dalo da ovoprostorno pisanje posvetim necem lepsem i vedrijem. Greh nije veliki...tek pogresno uradjena svakodnevna stvar, preusmerena na pogresnu osobu i to ne pogresnu u smislu da nije toga dostojna ili da je losa vec da nije trebala da neke stvari vidi, cuje. Nekada neke stvari nisu za svacije usi, neke stvari ne bi trebale da se znaju jer mogu da budu protumacene lose a objasnjenje ne moze da bude dovoljno dobro. I onda dolazi pravdanje pred drugim, osuda sebe samog i zelja da samokaznjavanje bude sto ostrije. Bojim se da se neke stvari ne daju ispraviti i sta onda?